TINA LONČAR

TINDER – pozadina aplikacije koja zaluđuje online svijet

Sredstvo za pronalaženje srodne duše ili poligon za egotripanje?
Tinder  
Sjećam se toga kao da je bilo, pa ajmo reć', prekjučer. Te ere supersporog interneta kada su devedesete jurile prema novom mileniju, vremena kada se bjesomučno chattalo po kojekakvim virtualnim sobama hvatajući signal ispred kante od kompjutera dok nitko od tvojih nije visio na telefonskoj liniji.
 
Upuštali bismo se tada u tipkanja totalnih bezvezarija u neobaveznim čavrljanjima s potpunim strancima, a jedini kriterij za virtualni first move je bio nadimak koji je nužno morao prštati od seksipila i upućivati na činjenicu da je njegov vlasnik licencirani guru seksa, preslika Brada Pitta, zgodan za poludit' i magnetično privlačan. Nije bilo brutalno isfiltriranih fotki na kojima svi izgledaju kao preplanuli surferi ili pak prsate protagonistice Baywatcha. Samo nadimak. SexyDečkoZG ili MaznaMala16. Moj je bio UsahlaRaštika i malo je reć' da sam privlačila samo najfiniju crème de la crème virtualnog svemira. Manijaci poput onih koji bi silno željeli nositi moje poderane iznošene najlonke bili su svako malo na tapeti. Ja sam u to vrijeme bila klinka koja još nije ni kako spada zagazila u teror puberteta pa me neko dejtanje nije niti pretjerano interesiralo.
 
A onda, onda se pojavila Iskrica. Hala obavijena velom tajnosti u kojoj su stanovali luzeri i očajnici. Mislim da nije bilo veće satisfakcije nego nabasati na profil frenda iz kvarta koji se, da privuče ženu svog života, opisao kao pasionirani ljubitelj Tolstoja i romantičnih, dugih šetnji u suton. Fantazija. Sjećam se da smo jednog Damira okrutno zvali Suton sve dok se nije spasio preseljenjem u New York. Nikada mi, iskreno, nije bilo jasno što bi nekoga nagnalo da srodnu dušu krene tražiti preko interneta. Pretpostavljam da im je dojadilo slušati savjete frendova u sretnim vezama koji bi im govorili da prava ljubav čeka iza ugla i da će je sresti kada će se najmanje nadati, dok će birati smrznuto povrće iz škrinje u Konzumu ili jedne kišne večeri na tramvajskoj stanici. Mislim, kad si solo i očajan, takve ti floskule zvuče kao totalni bullshit iz scenarija romantičnih filmova, makar su u suštini posve točne. I onda jedne samotne večeri, nakon 5 propalih dejtova s čudakinjama otvoriš profil na Iskrici i pokušaš si podebljati šanse izjavama kako obožavaš manirizam i Descartesovu filozofiju. Budući da se svi takvi i slični servisi namijenjeni spajanju srodnih duša baziraju na algoritmima koji vrte nule i jedinice i traže sličnosti, na kraju završiš na cugi s nekim koji ima iste interese kao i ti ali je iritantniji od gnojne angine.
 
Online dating
 
OK, stvarno ne vjerujem u takav način pronalaženja partnera. I sada, kad je prošao period maltretiranja frendova koji imaju Iskricu, dojavili su mi da u virtualnom svemiru postoji nova stvar i zove se Tinder. Ameri i Britanci su, navodno, potpuno pomahnitali za aplikacijom koja je ubrzo dobila nadimak McDonalds for sex. Čitava filozofija je da, kada napravite svoj profil, aplikacija povuče par vaših fotki s Facebooka, locira vas i zatraži da nadopišete jednu jedinu rečenicu o sebi. Odjednom dobijete pristup slikama ostalih korisnika koje onda procjenjujete isključivo na temelju njihovog fizičkog izgleda i ako vam se sviđaju povučete LIKE udesno ili NOPE ulijevo. Mehanički potez palcem dobio je naziv swipe, a vas se spaja s tim svim mega-zgodnim likovima jedino ako su i oni vas lajkali. Ako nisu, nikom ništa. Swipe po instinktu, gotovo mehanički, prosuđuješ likove dok stojiš u redu na pošti ili čekaš autobus. Da, ne, ne, da… Nemaš tu što puno analizirati. Ne vidiš dal' sluša cajke ili gleda filmove Romana Polanskog. Kao na pokretnoj traci. Svima je odmah jasno da malotko na Tinderu traži ženu koju će odvesti pred oltar, koja će mu kuhat' i rodit' sinove. Tinder je droga za ego. Poligon za ispoljavanje najprimitivnijih i najpovršnijih ljudskih nagona. I funkcionira po jednostavnom binarnom sistemu: Hot or Not. Nema između.
 
Hot or not
 
Pretpostavljam da čak u zanemarivo malom broju vodi do usputnih seksova bez obveza čemu je, navodno, namijenjen. Prvenstveno služi za validaciju vlastite vrijednosti. Tome u prilog govori i činjenica da parovi otvaraju profile samo kako bi se ujutro probudili i na zaslonu svog telefona uočili da dvadeset ljudi misli da su dobri. Nešto poput žutih stranica za glađenje ega. Tinder je dokaz one tvrdnje da ima puno riba u moru i fantastično je uletio u vremenu kada su ljudi zaljubljeni u sami sebe i svoje telefone, žele imati interakciju s drugim ljudima, a ne žele proviriti nosom iz svog stana. Jednostavnije je pregledati pedeset fotki u par minuta nego li provesti sat vremena u razgovoru s jednom osobom. I na neki čudno bizarni način, ova aplikacija nije stigmatizirana kao ordinacija za očajnike kao što su bili online dating siteovi poput Iskrice. Kada raščetvorimo ljudsku psihologiju, ionako ćemo zaključiti da smo brutalno površni. Bilo to na ulici, kod škrinje za sladoled ili na mobilnoj aplikaciji. Ako se nekome posreći u onome što traži, zašto ne? Ne krivite igru, nego igrače. Možda je nekoj UsahlojRaštiki jednostavno dosadno. Swipe right. Pa što bude.
Objavljeno: 23.01.2015. u 14:58

VIDEO

IZ RUBRIKE

vrh stranice
p p